Услед недостатка свеобухватне стамбене политике, у Србији су се у периоду између 1990. и 2010. стамбене потребе значајно увећале, без плана за организовано решавање проблема у стамбеном сектору. Мере стамбене политике су се усмеравале на све ужи и све привилегованији круг лица. Поновно укључивање државе у стамбени сектор кроз преузимање централне законодавне, стратешке и финансијске улоге у стварању бољих услова за развој стамбеног сектора отпочето је средином 2000-тих. 

Национална стратегија социјалног становања (НССС) представља основни стратешки документ за дугорочно деловање у стамбеној области којим се одређују дугорочни и средњорочни циљеви развоја социјалног становања, у складу са регионалним, економским и социјалним развојем, извори и начин обезбеђивања средстава за реализацију Стратегије, развој социјалног становања и успостављање системских мера и институционалног оквира који регулишу област социјалног становања, а којима ће се обезбедити делотворна примена Закона о социјалном становању, и других релевантних националних и локалних докумената.